| Питања Свештенику |
|
Питања уредништву сајта можете послати на ову адресу Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели и ми ћемо одговорити на свако ваше питање или недоумицу око било какве ствари везану за нашу цркву и дешавања у цркви. Свако питање и одговор на исто биће постављани на ову страницу сајта.
Добили смо питање од Александре:
Помаже Господ! Не знам да ли је ово погодан начин да Вас замолим да ми разријешите једну дилему. Моје питање није везано за тумачење Хришћанства на директан начин, већ се тиче мојих личних проблема. Наиме, никако да се ослободим унинија... Свјесна сам да је ово моје депресивно стање гријех, знак гордости и маловјерја, али све узалуд. Плашим се за своје здравље. Вјерујем да сам себична, и сада сматрам да је тако, но то ми нимало не помаже да натјерам себе да се мијењам. Увијек је ту страх, страх, страх, брига, брига..... Шта год да радим, тешко ми је и куда год да се окренем, осјећам се као у затвору. Мој живот дословно губи смисао. Ако нађете времена, молим Вас за ријечи утјехе. Унапријед сам Вам захвална. Свештеник Сретен Лазаревић вам је дао одговор: ЗАИСТА ГОСПОД ПОМАЖЕ! У овим речима можемо већ да спознамо решење за све наше ситуације. Но, потребно је и наше учешће, Бог нас је саздао као слободна и самостална бића кад је у питању одлука и настојање за чињењем, кад одлучимо и покренемо се - а то значи и пре дела док је наша одлука још у зачетку, у смислу "решио сам, хоћу овако" Бог истог тренутка помаже и снагу нам шаље, благодат да и извршимо добру намеру коју смо одлучили и наравно облагодаћени Духом Светим и успевамо у реализацији, односно у спровођењу наумљеног. За све то и остало у животу потребно је да смо у "Броду" - Цркви (Што Ви и јесте самим тим што се интересујете у Цркви) живећи Литургијски, посећујући богослужења и учествујући у њима задобијамо "блискост" са Богом стрпљиво чекајући Његово деловање и сећајући се често молитве Светог оца Николаја Велимировића: "Господе дај ми снаге да променим оно што могу, смирења да прихватим оно што не могу, и мудрусти да то двоје разликујем". Наравно да је потребно да се саживимо са овим речима и да се најискреније трудимо у животу да их творимо у делу не само понављајући но и живећи на такав начин. Рећи ћемо да је тешко, да, јесте, али је и изводљиво. Поготово трећи део "МУДРОСТ", а ту нам Свети Јован Златоусти на Св. Литургији каже :"Ти (Господе) дајеш МУДРОСТ И РАЗУМ ономе који те моли..." (део молитве која се чита за време "Свјати Боже") дакле, молитва је велики дар Божији који треба да умножавамо у животу ишчекујући да нам Господ дарује тражено увек сећајући се да то што тражимо Богу оставимо на одлуку да Он реши да ли нам је уистину баш то потребно прихватајући Његове одлуке са радошћу, ма колико мислили да је можда другачије боље за нас - сећајмо се чешће да је Он СВЕЗНАЈУЋИ И СВЕМОГУЋИ а ми народ Његов који Он неће оставити без помоћи. |